• Сани Фицџералд
  • ББЦ

Хоће ли мирно море помоћи опоравку суперкорала из Црвеног мора - BBC News на српском (1)

Аутор фотографије, GETTY IMAGES/Alexis Rosenfeld

Призори белих, скелетних коралних гребена постоју све суморнији и све учесталији.

Случајеви обилног избељивања корала све су бројнији широм света, због убрзаног темпа којима се клима мења. У периоду између 2014. и 2017. око 75 одсто тропских коралних гребена на планети претрпело је избељивање током глобалног океанског топлотног таласа.

„Избељени" корал је заправо угрожени корал који, када се нађе под утицајем промена у природној средини, као што су загађење и загревање воде, одбацује од себе корисне алге, произвођаче енергије. Без тих симбиотских алги, корал губи боју и чини нам се бео.

Могуће је да се након тог избељивања опорави, али успех није загарантован.

Што чешћи постају случајеви избељивања, то коралу остаје мање времена да се поврати. Они који се не опораве, умиру - и њихови екосистеми често нестају с њима.

  • Стена се обрушила на туристе на Закинтосу
  • Ледени зидови у близини Санкт Петербурга
  • Пироћанац који је препливао Халкидики

„Док сведочимо све учесталијим и снажнијим масовним избељивањима, ситуација постаје све тежа", тврди Андреа Гротоли, професор на Катедри за науку о Земљи, при Државном универзитету у Охају.

Она превасходно проучава последице климатских промена на коралне гребене, као и то шта неке корале чини отпорнијим од других.

„Модели предвиђају катастрофалне губитке на гребенима до краја овог века." И заиста, предвиђа се да ће највећи део коралних гребена на свету одумрети до краја овог века, ако не и раније.

Међутим, у северном делу Црвеног мора, у заливу Акаба, постоји трачак наде или, боље речено, гребен наде.

Чини се да је корални гребен у заливу Акаба „задовољан" порастом температуре, према тврдњама Андерса Мејбома, геохемичара који води Лабораторију за биолошку геохемију при Ecole Polytechnique Fédérale у Лозани и швајцарском Институту за науку о Земљи.

„Упркос томе што је пораст температуре мора [у овој регији] бржи од светског просека, на северу Црвеног мора није се десио ниједан случај избељивања", тврди Џесика Белворти, студенткиња на докторским студијима посвећеним тропским коралима на универзитету Бар-илан.

Белворти, која је и инструкторка роњења, ради у научној лабораторији за корале при Међууниверзитетском институту за океанографију залива Акаба у Еилату, у Израелу.

Маоз Фајн, професор на универзитету Бар-илан, који води ову лабораторију, први је приметио да се гребени у Црвеном мору по нечему значајно разликују од осталих када се 2005. године, пошто је истраживао гребене у Аустралији, вратио у Израел.

Фајн је очекивао да ће затећи оштећеније гребене, призор на који је навикао. Али у заливу Акаба је пронашао корале на које увећање киселости океана, као и стално загревање воде, као да није утицало.

Аутор фотографије, GETTY IMAGES/MENAHEM KAHANA

Фајн је 2010. године осмислио прототип онога што ће постати симулатор Црвеног мора, велики систем са више акваријума који је у стању да подражава будуће услове у океану и врши експерименте који би могли да понуде одговор на питање због чега су ови корали толико отпорни.

Помоћу тог система у заливу Акаба, тим може да проучава корале и воду из залива, као и да подешава киселост и температуру у танковима у зависности од потреба експеримента.

Вишеструки акваријуми омогућују већем броју научника да истовремено врши експерименте, у нади да ће боље разумети физиологију и генетику коралног екосистема.

„Корални гребени представљају резервоаре биодиверзитета и значајне изворе хране, зараде и медикамената.

„Имамо веома ограничену прилику да покушамо да применимо науку како бисмо сачували пропадање светских коралних гребена", каже Карин Клајнхаус, професор на Одсеку за проучавање океана и земљине атмосфере при универзитету Стоуни Брук.

„Али ако не откријемо шта, у биолошком смислу, коралима у заливу Акаба омогућује да издрже све више температуре, нећемо знати да ли - или како - се то откриће може применити негде другде."

Клајнхаус тврди да их посебно занимају било какви еколошки чиниоци који „увећавају природну отпорност гребена или његов потенцијал да се опорави од избељивања".

Ти чиниоци би могле да буду одређене фазе смањеног загађења воде или периоди без прекомерног риболова.

Симулатор Црвеног мора тренутно броји 88 акваријума.

Свима се може управљати на даљину, тако да их научници надзиру и подешавају са било које тачке на свету - што је посебно важно због тога што неким научницима није увек лако да прибаве израелску радну визу.

Овај тим је до сада тестирао двадесетак врста корала из Црвеног мора у заливу Акаба и установио да они лакше подносе увећање температуре.

Ови корали не само да се показују отпорнијим, већ као да боље успевају у топлијој води.

Уобичајено је да увећање од 1-2 степена Целзијуса изнад максималне летње температуре доводи до тога да корал одбацује своје алге и, често, одумире.

У необјављеном раду чији су аутори Мејбом и Фајн наводи се да, иако отпорност међу тестираним коралима варира, укупно узев, ови корали без проблема издржавају увећање од 4-5 степени Целзијуса изнад актуелне максималне летње температуре.

Неки су чак преживели и увећање од 7 степени изнад летњег максимума.

Ови корали не само да се показују отпорнијим, већ као да боље успевају у топлијој води. У неким случајевима, симбиотске алге двоструко су увећале количину произведеног кисеоника и оствариле пораст основне продуктивности од 51 одсто.

Аутор фотографије, GETTY IMAGES

Сматра се да тајна снаге корала из Црвеног мора лежи у њиховој прошлости.

„Ова популација корала [у северном делу залива Акаба] мигрирала је у систем Црвеног мора с југа, где је температура воде одувек била, а и даље јесте, висока", тврди Мејбом.

Што више идете на север, то је температура све нижа. Током више хиљада година, неки од ових корала мигрирали су ка северу, на место на ком сада живе под нижим температурама - данас је температура у заливу Акаба 27-28 степени Целзијуса.

Али чини се да су ти корали сачували способност да живе на високим температурама.

„Њихова биологија и даље памти живот на 33 степена", каже Мејбом. „Стога, ако, рецимо, повећате температуру на 31 степен, они су и даље задовољни."

Могао би да послужи као модел за обнављање гребена када се утицај климатских промена смањи и кад почнемо да заправо поново насељавамо корале - Андреа Гротоли

Други корали широм света обично не поседују такву биолошку отпорност.

Имајући у виду кривуљу глобалног климатског загревања којом се крећемо и по којој нас до краја овог века чека повећање температуре од 2-3 степена или више, једино ће корали који тренутно успешно опстају испод свог температурног максимума моћи да поднесу те промене.

Овим темпом, гребени у Северном мору ће, можда, једини преживети до 2100. године.

„Знамо за корале из других регија који преживљавају у веома топлој води", тврди Фајн, „али ниједан од њих не остварује толику разлику између максималне летње температуре и прага после ког креће избељивање."

Као један од последњих корала који ће преживети, гребен из Црвеног мора могао би да „постане уточиште, то јест један од последњих преосталих гребена са потпуно очуваним екосистемом", каже Гротоли.

„Могао би да послужи као модел за обнављање гребена када се утицај климатских промена смањи и кад почнемо да заправо поново насељавамо корале... Могао би да постане модел тога како нормалан корал треба да изгледа."

Али да би ти гребени постали уточиште и могући модел за будућност, неће морати само да преживе пораст температуре.

Хранљиве материје и тешки метали настали услед човекових активности као што су неконтролисана приобална изградња, изливање пољопривредних и отпадних вода, бродови и узгој рибе, могли би да буду криптонит за корале.

Када је Фајн са својим тимом у експерименте убацио састојке попут нитрата, амонијума и фосфата, физиологија корала је нарушена и изгубили су своју отпорност.

„Није довољно бити отпоран на температуру", каже он.

„Ако желимо да се осигурамо да ће залив Акаба и северно Црвено море постати уточиште за корални гребен, морамо да елиминишемо локалне угрожавајуће факторе."

Заједно са Фајном, Мејбомом и још неколико научника и дипломата, Клајнхаус позива Унеско да прогласи гребен у Црвеном мору заштићеним океанским локалитетом светске природне баштине, не би ли осигурали опстанак гребена и заштитили га од локалних претњи које би, у противном, угрозиле отпорност корала.

Аутор фотографије, GETTY IMAGES/ROSLAN RAHMAN

Пројекат Црвено море суочава се с изазовима који превазилазе границе науке и задиру у дипломатију.

Фајн, Мејбом и њихов тим планирају амбициозну експедицију на истраживачком броду Fleur de Passion, пловидбу од северног до јужног дела Црвеног мора. Експедиција је за сада одложена због пандемије коронавируса.

Али то је мисија која би, ако успе, могла понудити увид у то откуд коралима толика отпорност, као и завирити у њигову будућност.

„Када се Црвеним морем крећете ка југу, у суштини пловите у будућност, ако је реч о отпорности корала и климатским променама", тврди Мејбом, „све постаје топлије и топлије."

Мејбом верује да паметно узорковање и генетска анализа кључних врста корала из Црвеног мора, уз проучавање услова у њиховој животној средини, могу довести до промене у разумевању начина на који корални гребени функционишу - између осталог, и тога како су повезани.

Кључно питање гласи: како се корали понашају као подручја „извора" и „посуде" кад је реч о стварању и прихватању коралног подмлатка.

  • Плаже на које море избацује кокаин
  • Највећем коралном гребену на свету прети озбиљна опасност
  • Село на Црвеном мору - параван за тајну операцију Мосада

Препознавањем изворишних регија лакше би се управљало коралом или покушајима његовог опоравка у тој регији.

И, како Гротоли каже за свој корални гребен и проучавање климе, важно је проучити основне особине које доводе до отпорности корала, како би се доносиле научно утемељеније одлуке у вези са управљањем, конзервацијом и опорављањем корала.

За експедицију ће бити потребно прикупити средства, али и обезбедити дозволе од већине земаља које излазе на Црвено море: Џибутија, Египта, Еритреје, Израела, Јордана, Саудијске Арабије, Судана и Јемена.

Тај регион баш и није познат по спремности да изађе у сусрет и неке од земаља уз Црвено море немају успостављене дипломатске односе са суседима.

Оно што, међутим, деле, јесте интересовање за корале, знале оне то тренутно или не; ако се гребену науди, наудиће се и екосистемима и привредама које од њега зависе.

„Гледајући у будућност, реч је заиста о средствима за живот људи са Црвеног мора. Себе сматрам једним од њих", истиче Фајн, рођени Израелац.

„Пред нама је сјајна прилика да припремимо гребене за климатске промене, да им омогућимо да опстану и развијају се. Такво нешто не постоји на другим местима."

Аутор фотографије, GETTY IMAGES/MENAHEM KAHANA

Сара Кенон, кандидат на докторским студијама на Универзитету у Британској Колумбији, на Одсеку за географију и Институту за океане и риболов, сматра да би корали из Црвеног мора заиста могли да помогну другим коралима.

„Тиме што ће открити шта те корале чини отпорнијим, научници би могли да потпомогну адаптирање корала на другим местима, служећи се поступком који се зове потпомогнута еволуција", тврди она.

Она кроз своје истраживање покушава да открије на који се начин локални и глобални људски утицаји комбинују и утичу на здравље и отпорност коралних гребена уз острва средишњег Пацифика.

Црвено море би могло да изнедри информације које би помогле научницима да спасу гребене у другим деловима света који немају једнаку прилику за адаптирање, каже она.

„А тужна је истина то да, чак и када бисмо неким чудом успели да овог часа зауставимо комплетну емисију гасова зелене баште, глобална температура и угљен диоксид би вековима остали повишени", тврди Кенон.

„Како бисмо спасли гребене, морамо да зауставимо климатске промене, али и да размотримо како можемо да помогнемо да се корали прилагоде, пошто су неке последице климатских промена већ постале неизбежне. Корали из Црвеног мора би у том истраживању били од непроцењиве важности."

За реализацију планиране експедиције научници ће морати да постану веште дипломате.

Стога су 2019. године Мајбом и Фајн, заједно са швајцарским министром спољних послова, помогли да се оснује Међунационални центар за Црвено море (TRSC). За ту организацију већ постоји интересовање широм света.

„На дипломатском нивоу, имамо амбасадоре широм света који нас посећују и дају нам подршку", каже Фајн.

Аутор фотографије, GETTY IMAGES/MENAHEM KAHANA

Кенон сматра да је тај Центар на правом путу.

„Много тога још не знамо о томе како климатске промене, у комбинацији са локалним стресним факторима, утичу на коралне гребене, а још увек откривамо на који начин је најбоље мерити различите одговоре коралних гребена на стресне факторе", каже она.

„Група научника као што је ова окупљена око Центра - посебно група која би се усмерила на разне локалне гласове - неопходна је да би се решио проблем угрожености коралних гребена, као и да би се пронашао нов начин за њихово очување."

Чим TRSC обезбеди потребна средства и дозволе, Мајбом и Фајн планирају да исплове. Када јахта буде испловила, започеће прву етапу експедиције у водама Јордана, на најсевернијем делу залива Акаба.

Чак и ако занемаримо коронавирус, сувише је рано да би се предвидело хоће ли пловидба бити мирна или је чека немирно море.

Фајн и Мејбом оптимистично верују да су људи у том региону у стању да оставе политику по страни и удруже се како би заштитили корале из Црвеног мора.

„Гребени не знају за политичке границе", каже Фајн. „Оно што се дешава једном гребену, захватиће и остале са друге стране границе."

Политички и научно гледано, улози у овој експедицији су велики.

„Ово нам је вероватно последња прилика [глобално гледано] да спасемо велики екосистем коралног гребена, који би могао да опстаје 50, 60, 100 година од сада", каже Мејбом.

„Он је право богатство. И има огроман утицај на регион. Стога је свима у интересу да га сачувају - не само због Црвеног мора, већ због човечанства."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk